Razgovor o poeziji sa Žakom Ransijerom - Uloga pesnika u svetu emancipacije i jednakosti

Na inicijativu i u organizaciji Edicije Jugoslavija, u subotu, 10. maja 2014, u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” u Beogradu održan je razgovor o poeziji i ulozi pesnika u društvu jednakosti i emancipacije između Žaka Ransijera, francuskog filozofa, i grupe pesnika okupljene oko samizdat edicije Caché (Tamara Šuškić,Uroš Kotlajić, Bojan Vasić, Goran Korunović, Vladimir Tabašević).

U razgovoru su učestvovali i Ivana Momčilović, Vesna Bjedov i Đorđe Balmazović iz Edicije Jugoslavija i Biljana Andonovska, proučavateljka nadrealizma, kao i slovenački pesnik i istoričar umetnosti Miklavž Komelj (posredstvom poslatih pitanja), Danijel Ransijer (Daniele Rancière). Iz Univerzitetske biblioteke bili su prisutni prof. dr Aleksandar Jerkov i Srbislava Šahović. Razgovor će biti objavljen u izdanju Edicije Jugoslavija, a u saradnji sa edicijom Caché.

Pitanja savremene poezije do sada uglavnom nisu bila predmet Ransijerovog interesovanja, tako da je ovo bio prvi put da se Ransijer sreo sa grupom savremenih pesnika i razgovarao sa njima o poeziji.

Edicija Jugoslavija daje prednost autorima koji su umeli da razdvoje sjaj mrtve zvezde od istinskog bleska, čak i kada je sve upućivalo na suprotno. Posvećena je misliocima jednakosti i emancipacije, jugoslovenskim nadrealistima kao i pesnicima, misliocima koji su na njihovom tragu. 

Premijerno je objavila Metoda jednakosti: politika i poetika, knjigu u kojoj su tri teksta, Metoda jednakosti: politika i poetika i Da li je vreme emancipacije prošlo su transkripti Ransijerovih izlaganja održanih 2010. godine u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, a „Lekcija” ili nesvrstani stil Ransijera je tekst uredništva Edicije Jugoslavija

Žak Ransijer (Jacques Rancière)

Rođen 1940. u Alžiru, završio École Normale Supérieure u Parizu, a skrenuo je na sebe pažnju najpre kao koautor dela Kako čitati Kapital sa filozofom marksistom Lujem Altiserom (Louis Althusser), sa kojim se razišao za vreme studentske pobune 1968. godine. Na poziv Mišela Fukoa (Michel Foucalt) je prešao na novi eksperimentalni Univerzitet u Vensenu, koji je početkom osamdesetih preseljen u parisko predgrađe Sen Deni (Pariz-VIII), gde je radio do odlaska u penziju sredinom devedsetih godina 20. veka. 

Iscrpne podatke o Ransijeru, bibliografiju i obilje linkova, možete naći na sajtu European Graduate School u Saas-Fee-ju (Švajcarska) gde predaje.

Žak Ransijer je na drugoj jugoslovenskoj turneji, pod imenom „Politika vremena”. U Skoplju je, 6. maja, održao predavanje „Vreme, naracija, politika”, a u Novom Sadu, 8. maja, „Novi osvrt na modernost”. Njegovo gostovanje organizovali su Edicija Jugoslavija, Institut za opštestveni i humanistički nauki iz Skoplja i Studentski kulturni centar Novi Sad.

Način na koji se ova grupa pesnika pojavljuje na književnoj sceni svojim čitanjima, knjigama, poezijom i izdavačkim praksama moguće je artikulisati i pobliže objasniti preko Ransijerove teze o Podeli čulnog, ili onim što je u samom razgovoru sa članovima grupe Žak Ransijer nazvao svojevrsnom bezidentitetskom, anonimnom politikom književnosti. O mogućim preklapanjima pristupa poeziji koji je prisutan u praksama ove pesničke grupe i Ransijerove artikulacije političko-estetskih pitanja opširnije će biti reči na stranicama sajta Edicije Jugoslavija.

 

Tamara Šuškić (1981) Objavljene zbirke: Slika jedne slagalice (2001), Private Show (2005), Road and Family Songs (caché 2012).Sa Anom Seferović i Tanjom Marković koautorka je drame Diskretne žene, dekorativno dete, danska doga (2008) i drame Plovidba (2009).

 

a sad se pretvorih u zver u zver nisi ti zver kazu da sam mašina šraf klipnjača remen pumpa pokvarena pumpa nepopravljivo pokvarena pumpa pseto majmun slinavi kamen skamenjeni plastična ruka u plastičnoj kesi plastična ruka sa spojenim prstima u stegama u loncu u gipsu zakržljala do klupka dlaka nista vise dolaze kutije veće od mene pas i macka igraju kolo besni mučenik mora da spusti kese mora da spusti kese mora da spusti kese predvecerje pocinje da oseca pocinje da se oseca pocinje da se ne seca decaci u poljima ne mare za vreme bacaju se u reke da osvoje krst decaci u poljima jure ludaka dave ga golim rukama i spaljuju njegovo telo na obali reke decaci u poljima jure burzuje skidaju glave svojim neprijateljima i njihovoj vernoj braci decaci u poljima skupljaju grane i ruzmarin prave zamke za devojke decaci u poljima jure bogatasa pa ga teraju da povadi sve zlatne zube koje ce prodati na pijaci decaci u poljima nicega se ne secaju prodaju svoje pretke jer su obuzeti tugom mesto iza brda u brdima stenoviti proplanak sa gologuzim decacima silovito se izvijaju u vazduhu raspaljeni od padanja decaci se propinju propinju propinju a psi kidisu raspaljeni od padanja a decaci se cede na obali raspaljeni od padanja a psi se sudaraju raspaljeni od padanja a decaci goli ko pistolji raspaljeni od padanja a psi se pare raspaljeni od padanja a decaci pokazuju vilice i mišice raspaljeni od padanja a psi bljuju vatru raspaljeni od padanja a decaci gutaju vatru raspaljeni od padanja a psi nabijaju carsave na glave raspaljeni od padanja a decaci polako teku, polako polako, skoro nepomicno, ponekad unazad raspaljeni od padanja mesto je veliko raspaljeno od padanja decaci padaju raspaljeni od padanja psi padaju raspaljeni od padanja mesto se odmice guta sve sto se zasadi sve sto se zakopa nesto se dogodilo ali sta drugaciji sam ja ili tvar u kojoj sam se okupao

 

Uroš Kotlajić (1982) Objavljene zbirke: Iris (2008), Poslednji gran žete velike Ane Andrejevne (2010), Pesme (caché 2011), Soneti o rupama i Priče o sili (caché 2012); knjiga bez naslova (caché 2013).

***  

Nisu nosili ništa, ispod košulja, ostale
su da vise sa leđa sitne sasušene travke, sitne
iglice kleke, sitne grančice i sitne sasušene
travke, na butinama i na grudima, trava je bila
oštra i zabadala se u tabane, nosili sa sobom
dalje, pored oborene police ostale su da leže
razbacane knjige, na travi, ispod velike lipe u
senci ležali su umorni kupači. 

Dan je bio vreo i oni nisu krenuli nikuda,
njihove torbe su prazne, na njihovim ramenima
nisu neosunčani beli tragovi od ranaca, preko
njihovih usta nisu zavoji iz prošle sezone iz
njihovih usta ne vire, ispod njihovih zuba suve
žute travke, njihove grudi su pune sada, beli,
spavali u kupeima iskrivljeni, bio je ostao grad
iza, na ramenima, jedni drugima, ostajao sve
dalje i dalje, sve manje grad i sve više požar
sada virili kroz otvorene prozore, sa dugačkom
kosom i sa rukama, dugačak crni dim koji je
izbijao, koji se savijao i pratio ih, njihove
linije, kosu, usta, glasove i smeh koji su
ostavljali.

 

Bojan Vasić (1985) Objavljene zbirke: Srča (2009), Tomato (caché 2011), Ictus (caché 2012), 13 (caché 2013). 

I (ELVIS U KOREJI)

Palatali kušnji, ti crveno
dugme, otpočinje drugi
dolazak, mučenje, koje
se rađa, trajanja bez potrebe.

Ime oteklo niz prvomajske
pande, nebo bez papirnih
straža. Preklapaju se ti
užasi sa šumskim mirom puta.

Klate se zubi grada. U podne.
Magla od pečurki ljudske
supe, i martovi, i mrak.

Trideset srebrnih poverenja,
zvona traju vekovima –
kako to da sada ostajem sam?

Goran Korunović (1978) Objavljene zbirke: Gostoprimstva (2011), Reka kaiševa (2012), Crvena planeta (caché 2014). Objavio je knjigu komparatističkih ogleda Literatura i opasnost (Službeni glasnik, 2013).

Crvena planeta (odlomak)

na crvenoj planeti postoji prazna koliba. prozori gledaju na mesečastu šumu. nema teleskopa. lokvanji zrače gojaznim žabama. njihovo toplokrvno mleko je u frižideru. u prostoriji su i stenovite viljuške. kolibu su sagradili zidari i otopili se kada je sunce izašlo. mesto je mirno. ponekad nadleće lisnati orao ili se zapali senka. grive srna su vetrovite. njive ispeglane nekadašnjim lađama. iza predela hodaju kanjoni. ako neko peva, to je zato jer ga zrak podstiče. mračno je, ali se zemlja ne vidi. nema teleskopa. nema ljudi

Vladimir Tabašević (1986) Objavljene zbirke: Koagulum (2010), Tragus (caché 2011), Kundak (caché 2012); Hrvatski kundak (caché 2014).

***
Pijan on, batrga se u utrobi noja, šuma manipuliše ježevima, ide olio i gijom apoliner, to smo ja i golo dete pre nego što nas je neko gurnuo u to nadanje da će se sve lepo završiti i da ćemo u top i ja i vi staviti tuđe meso i komadić hleba nasušni, a u ofsajd zamku jernej kopitara, i Jul, otresi tlak, otresi tlak, to, mama, omami me, mama, prvo svoj rep prospi ko medeno srce, onda se uhvati u koštac sa mnom, čekiraj se tamo daleko u srbiji koja se u sebi međi šljivama, koja inače oštro pliva, između tela i peraja suv je njen poslednji kraul, sa jednim velikim zezanjem umesto nas , zmija na mestu stoji naopako, rasteraj mačke sa jebišta, dok nada kuva kafu kolektivcima, pišaju još uvek čitko po rakovici krv, nešto će da pukne uskoro, neki mokar peškir o leđa vremena,   trebalo bi da se predam toj reci, psima i kenti, kad počne, na njenom bobu zapaliti sreću neko mora, kad počne

Biljana Andonovska (1981). Radi na Institutu za književnost i umetnost. Bavi se teorijom književnosti i istraživanjem nadrealizma i avangarde. Prevodi savremenu makedonsku književnost i piše književnu kritiku.

Preporučujemo:

http://ranciere.blogspot.com/?view=flipcard